Samovar


Imam jednu skrivenu strast. Volim da se iskradem izjutra rano, što ranije iz hotela, kad osvanem u nekom novom gradu. Da izađem i prođem ulicama dok moji saputnici još spavaju,  dok  narod još nije krenuo žurbom svojom u novi dan.

Koliko ne volim noć jer patim od nesanica, toliko volim jutra, donose mi olakšanja. Volim miris svežeg peciva koga pospani momci istovaraju iz kombija, gledajući me u čudu, što im se osmehujem. Ne osmehujem se njima nego tim mirisnim dušama koje nose, mirisu tek prebrisanog poda malih bistroa, osmehujem se svome jutru u novom gradu.

To radim godinama, skoro uvek prolazeći neprimećeno od strane svojih saputnika. To je moje vreme za mene i moju slobodu, za mene i taj grad u kome sam osvanula.

U želji da što pre pređem Vaci i napravim par fotki jesenjeg praskozorja zatvorene pijace, jednog od takvih jutara u najbližem inostranstvu, željna mirisa kafe sela sam u jedini otvoreni bistro, čekajući neku lepu senku ili zrak kako bih škljocnula brzo, gucnula espreso gorak k’o otrov i vratila se nazad u hotel, taman da ne primeti da me nema.

Umotana u jedno od onih ćebića što sad dele po baštama kafića, zabrundana do nosa, srkala sam vreli čaj, parila promrzle prste na njemu, dok mi je krezavi gazda lokala uporno pokazivao aparat za kafu …reč nisam razumela ali shvatih da ne radi. Rekoh „tako i kod nas u Srbiji, ne brini, samo me pusti“. Njegovo blebetanje i keženje remetilo je moj polusatni zen.

Polako se otvaraju radnje, pristiže svet da otvori svoje suvenirnice pune kineskih džidžabiža sa dekorima madžarske prestonice, sada će i turisti da pohrle, kad pojedu svoje plaćene doručke po hotelima, mora da se i moj saputnik već polako budi.

Zagledana prema kraju ulice, ne primetih da nisam jedini jutarnji posetilac ovog bistroa sa pokvarenim aparatom za kafu. Iskusno, izbegavam direktne poglede starijih muškaraca dok negde sama sedim. Ipak osećam, s vremena na vreme pogled krupnih očiju, skrivenih ispod šešira. Podižem glavu i perifernom vidom pokušavam da okrznem deo siluete, onako sasvim slučajno.  Sad već izgledam sasvim šašavo i upućujem čoveku jasan pogled, al’ mi u sekundi pogled prati i najširi osmeh, skoro kikot kad su nam se pogledi sreli. Brzo spustih glavu i pocrveneh. Krezavi gazda mi iz samovara donosi novi čaj i smejući se srdačno, tapkajući me po ramenu šuška: „A,a, Miša, Miša…a, a?“

Pogledasmo se ja i Miša, on se najmeja i ja se nasmejah i krenuh prstima ka fotoaparatu. „Njet“ viknu Miša „njet!“. Klimnuh potvrdno glavom, prekorena i posramljena . Nastavih da ga gledam, sad već imam pravo na to…ako već ne da da ga slikam, mogu da ga gledam…uhvatih se kako već neko vreme buljim u njega, pokušavajući da mu upamtim svaku boru na licu i rukama. Navukao je rukavice, spremajući se da krene a ja sam hipnotisana i dalje gledala u njega. Ustao je i sišao u lokal. Htedoh, nešto htedoh da smislim da kažem, da sam veliki poštovalac, da svašta znam o njemu, da mi je čast…vrti mi se u glavi od hiljade misli da ni ne primetih da je Miša prišao mome stolu. Ja razrogačenih očiju i otvorenih usta pokušavam da kažem dal’ „Hello“ dal’ „Zdravstvujte“, ali me on preduhitri i reče na pomalo šerbedžijskom engleskom: „Serbian girl, thank you for a lovely morning“. Osmehnusmo se jedno drugom poslednji put. Pogledom sam ga pratila dok nije nestao iza ugla ka Dunavu. Zovem krezavog da platim pa da bežim, on odmahuje i viče „Miša, Miša“…Miša mi je platio čaj.

„Gde si bila, hladne su ti ruke?“ pospano me upita saputnik dok sam mu se meškoljila ispod ramena.  „Pila sam čaj iz samovara sa Mišom Barašnjikovim na Vaciju.“

Pogleda me sa nevericom, okrenu se na stranu i reče „Za 15 minuta idemo na doručak“.

Ako se kad probudite rano u kakvom novom gradu, udahnite jutro u njemu, možda sretnete Mišu, i on voli jutra i čaj…

Advertisements

3 thoughts on “Samovar

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s